Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас у Бриселу да је једина опција за одрживу и просперитетну будућност Србије да постане чланица Европске уније, истичући да је то главни стратешки приоритет Србије када је реч о спољној политици.

"Ми смо економски већ део Европске уније. Kултуролошки, географски и историјски смо део европског континента и европске породице нација. На крају крајева, не мислим да имамо план Б", рекла је Брнабић на панелу који је организовао Еурацтив.

Брнабић је навела да је 65 одсто директних страних инвестиција у Србији из ЕУ, као и да 65 до 70 одсто извоза Србије иде у земље Европске уније.

Рекла је да је то пут којим је Србија одлучила да иде, те да је то најбољи могући пут за њу.

Брнабић је додала да Србија има отворена два од пет кластера, као и да се нада да ће до краја године бити отворен још један.

"Морам да кажем, пут је често битнији од саме дестинације. Промене које имплементирамо, како бисмо постали део ЕУ, уводимо на првом месту, јер су оне добре за наше грађане, економију и друштво", истакла је Брнабић.

Брнабић је навела да је Европска унија најуспешнији мировни пројекат у историји човечанства.

"Уколико неко треба да буде део тог мировног процеса, то је свакако Балкан", рекла је Брнабић.

Нагласила је да је приступни процес веома комплексан и бирократски посао, као и да се сада говори о кластерима, а не о поглављима као раније.

"Ја више волим да причам о приступном процесу кроз три кључна стуба, а то су јавна управа, владавина права и економија", рекла је Брнабић, поручивши да се реформисањем та три кључна стуба постиже реформисање земље и друштва.

Према њеним речима, Србија је највише напредовала када је реч о економији и навела да јавни дуг тренутно износи 51,4 одсто, да је незапосленост испод девет одсто, као и да ће буџетски дефицит највероватније бити 2,8 одсто.

Истовремено, навела је да просечна плата у Србији полако сустиже стандард Европске уније.

Говорећи о јавној управи, Брнабић је рекла да Србија "добро стоји" када је реч о транспарентности и ефикасности управе.

"Урадили смо много у последњих седам година, а посебно је значајно увођење еУправе јер сада имамо Владу која је у потпуности транспарентна и доступна грађанима 24 сата, седам дана у недељи, 365 дана у години, као и Владу која се бори против корупције", поручила је Брнабић и додала да има још ствари које треба урадити у тој области.

Говорећи о владавини права, навела је да је ту остало још доста реформи које треба спровести, међу којима су потпуна имплементација медијске стратегије, борба против корупција, људска права и права националних мањина.

"Морам да истакнем да смо оне реформе, које сам ја сматрала најкомплекснијим, у потпуности спровели. То је реформа правосуђа. Променили смо наш Устав, уз подршку Европске уније, Савета Европе и Венецијанске комисије, како бисмо били сигурни да је наше правосуђе у потпуности независно од било каквог политичког утицаја", рекла је Брнабић.

Kако је навела, сада је на правосуђу да покаже да ради у интересу грађана и да је ефикасније него што је било у прошлости.

Нагласила је да постоје још два питања, која стоје између Србије и њеног чланства у Европској унији, а то су нормализација односа са Приштином и не увођење санкција Русији.

Говорећи о косовском проблему, премијерка је истакла да је то један од највећих изазова, који не зависи само од Србије.

"За танго је потребно двоје. Нажалост, у последња 24 месеца и посебно прошле године, имали смо константну тензију, провокације и нестабилност. Влада се, уз велику подршку председника Александра Вучића, труди да ситуација буде мирна и стабилна, колико год је то могуће", навела је Брнабић.

Према њеним речима, то су питања која увек "искоче" и извор су "константне фрустрације".

"Али све у свему, ако желите да постанете део клуба, клубу је дозвољено да помери стативу. Можете да будете фрустрирани и незадовољни због тога, али ако желите да постанете део клуба, морате да поштујете његова правила", поручила је Брнабић.

 

Направили смо значајне и огромне кораке на путу ка Европској Унији

Србија је направила огромне и значајне кораке од када је постала земља кандидат за чланство у ЕУ, изјавила је Брнабић у Бриселу на панел дискусији под називом "да, али: Визија будућности Србије у ЕУ", истичући да "желимо промене због наших грађана, наше земље и друштва".

У разговору с новинаром Еурактива Брајаном Мегвајером Брнабић је нагласила и да ће ЕУ бити комплетна тек када западни Балкан постане њен део.

"Србија се веома много и значајно променила захваљујући процесу приступања Европској унији", рекла је Брнабић на питање колико се Србија променила од када је постала земља кандидат и нагласила да због значаја европских интеграција говори да је тај пут једнако важан као и дестинација.

Брнабић навела је да реформе могу да се спроводе на два начина.

"Можеш да их радиш само да би их урадио и да би представио као да си нешто урадио, штиклирао и прешао на други ниво или тако да разумеш да су промене важне, да администрација мора бити ефикаснија, транспарентнија, окренута грађанима, као и област владавине права", рекла је Брнабић.

Брнабић је нагласила да се Србија променила много и на пољу економије, инфраструктуре, да је привукла велики број инвестиција и из ЕУ, у области енергије, зелене агенде,

"Процес интеграција је одличан алат који нам помаже да знамо шта приоритети морају да буду и шта треба да се уради и у ком правцу треба земља да се мења", рекла је Брнабић.

На питање да ли сматра да ће Србија успети за 10 година да затвори сва поглавља и кластере на путу ка ЕУ, каже да се нада да нећемо толико чекати, али и наглашава да то не зависи само од нас и да је то одлука сваке чланице.

Брнабић је рекла да се нада да ћемо на том путу бити успешни и да ће се појавити нова енергија за проширење, што није само у интересу Србије већ и ЕУ.

На констатацију да би многе земље ЕУ желеле да имају БДП као Србија, ниво незапослености, Брнабић каже да можете да имплементирате све што треба, да примените највише стандарде, у сваком поглављу, кластеру, да урадите све што се очекује од вас, достигнете највише стандарде, али ако клуб мисли да проширење није у њиховом интересу, нећете постати чланица.

На питање да ли види кораке напред, изразила је наду да ће бити нове енергије и расположења према проширењу.

"Мислим да то није само у нашем интересу, у интересу ЗБ, већ геостратешки то би био важан потез", рекла је Брнабић.

На питање да ли је конфликт у Украјини променио динамику приступног процеса, премијерка каже да није у великој мери.

Додала је да је у Бриселу имала данас много конструктивних састанака,

Ако гледамо ЕУ, и постојеће чланице, ако би се ти стандарди односили и на њих, многе никада не би постале чланице, када говорим о владавини права,  избору судија, навела је Брнабић и подсетила да је Србија спровела значајне реформе, међу којима је она која се тиче утицаја државе на правосуђе.

"Али то су чињенице на које можемо да се жалимо, али то су и правила игре ако желите да постане члан клуба, морате их прихватити", рекла је Брнабић.

Брнабић наглашава да ће ЕУ бити комплетна тек када ЗБ постане њен део.

"Верујем да ће ЕУ бити комплетна само када у њу уђе Западни Балкан, јер је он у самом средишту ЕУ. Ми смо окружени чланицама, то није као Украјина или Молдавија, где се ЕУ заиста проширује, нас само треба да обухвате. У смислу геополитике то има итекако смисла", рекла је Брнабић и нагласила да је уз све, ЕУ историјски посматрано најуспешнији мировни пројекат у људској историји.

Нагласила је да је и нама исто потребан тај пројекат, јер не желимо нове изворе нестабилности.

На питање како види улогу САД, у процесу придруживања ЕУ, као позитивну или негативну, Брнабић је рекла да је то више питање за ЕУ.

"Имамо оно што се назива европским интеграцијама и евро атланским интеграцијама. Сви остали су за евро атлантске, а ми се у Србији држимо евро интеграција, не желимо да будемо део НАТО, већ ЕУ", рекла је Брнабић.

Додала је да је врло прагматична и да заиста сматра да кад људи имају посао, просперитет и када могу да виде да ће њихова деца имати посао, да плате расту, да тада више неће размишљати о прошлости.

"Видим то у Србији, Србија се у великој мери променила. Од 2015. када је председник Вучић, тада премијер, спровео непопуларне мере фискалне консолидације. Тада смо кренули да се ширимо и развијамо, градимо и никога не занимају ратови и прошлост", рекла је Брнабић.

Зато је нагласила да је потребно да се говори о томе каква је наша заједничка будућност, просперитет и како да постанемо конкурентнији за ЕУ.

"Успели смо то да урадимо у Србији за само седам година, ми то можемо на Западном Балкану", рекла је Брнабић и изразила жаљење што је сувише приче о политици.

Рекла је да је исто питање постављено раније и Герхарду Шредеру, бившем немачком канцелару, одличном познаваоцу Балкана, који је тада, како је подсетила, рекао да би примио све у ЕУ и тог истог дана проблеми који данас постоје би били мањи и све би било опуштеније и лакше решиво.

 

 

 

Са европским партнерима о шест кључних тема

Брнабић изјавила је данас да је у Бриселу имала напоран, али добар дан, да је са два председника - Европског савета и Европске комисије и са три комесара разговарала о шест тема, од којих је једна била ситуација на KиМ.

Брнабић је новинарима, након панела "да, али: Визија будућности Србије у Европској унији", рекла да су сви у Унији забринути због ситуације на KиМ, као и да разумеју напоре Србије да, упркос сталним провокацијама, сачува мир и стабилност.

"Стабилност нам је у животном интересу, надам се сарадњи са партнерима. Хвала председнику Вучићу што је преузео одговорност и то бреме на себе и дао влади простор да се бави неким другим стварима које су од економски животног значаја, од евро интеграција до свега осталог", рекла је Брнабић.

Према њеним речима, осим о KиМ и регионалној стабилности, са представницима ЕУ је разговарала о евро интеграцијама, за које је рекла да ће Србија дати све од себе да отвори кластер до краја године о економском расту и развоју, владавини права и енергетици, енергетској транзицији и зеленој транзицији.

"Договорили смо да имамо додатне састанке и да ћемо у октобру или новембру имати нови извештај о напретку. Разговарали смо и о усклађивању са заједничком спољном безбедносном политиком и питању када ћемо увести санкције. Објаснила сам нашу позицију и да смо се ускладили са вредностима, јер смо осудили агресију, али да постоје разлози зашто не желимо да уведемо санкције. То поглавље у нашим преговорима није ни отворено, нити се то од нас захтева у преговорима", рекла је Бранабић.

Према њеним речима, у преговорима се постепено усклађује политика Србије са политиком ЕУ.

"Надам се да ћемо отворити бар кластер број три. Са Вархељијем сам разговарала да даље имплементирамо реформе где каснимо у области права и медијске стратегије. Морамо да завршимо и посао у смислу анбандлинга, ту смо усвојили нови предлог закона како то раздвајање да функционише. Биће велика ствар ако то пре октобра урадимо", навела је Брнабић.

На питање новинара да ли постоји озбиљан застој у отварању нових кластера и ко је за то одговоран, премијерка је рекла да не види ту одговорност Србије када је реч о кластеру број три.

"Апсолутно не. ЕK већ у два последња извештаја о напретку позива чланице ЕУ да отворе кластер број три. Дакле,  Србија је испунила све што се тражило од ње. То је било на дневном реду и на оном састанку када смо отворили на међувладиној конференцији кластер четири, који се односи на зелену  енергију и енергетику, тада је већ требало да се отвори кластер три", навела је Брнабић.

Тада су, каже, државе чланице ЕУ рекле да неће баш да отворе два кластера истовремено, него да оставе кластер три за следећу међувладину конференцију.

У међувремену је почео рат у Украјини и одједном се отворила тема да ми треба да се потпуно ускладимо са спољном и безбедносном политиком ЕУ да бисмо отворили кластер три, који је већ требало да отворимо, рекла је Брнабић.

Захвалила је ЕK на коректности, јер је и у последњем извештају о напретку позвала чланице да отворе кластер три и напоменула да једноставно није постојала жеља одређених држава чланица да се отвори кластер три.

Брнабић је рекла да чланице ЕУ, када је почео рат у Украјини, нису хтеле да отворе кластер три како не би на било који начин дале ветар у леђа и награде неког ко није увео санкције Русији.

"На нама је да се даље боримо и објаснимо да кластер три нема никакве везе са тим и да је требало да буде већ отворен. Даћемо све од себе да одређене државе чланице имају некакву задршку", поручила је Брнабић.

На питање новинара да ли је Србија могла интензивније да крене у реформе, Брнабић каже да је Србија урадила велики посао у претходном времену, последњу велику реформу у области правосуђа и измене Устава у кратком времену и за само годину дана изменила сет правосудних закона и спровела реформе у области енергетике и да не види како је то могло да буде још интензивније.

Рекла је да је хтела и раније да посети Брисел, али да је било померања због неких других партнера са Западног Балкана, да су биле сталне кризе на KиМ, као и да су се у Србији догодиле две велике трагедије.

Хтела сам да пружим као председница Владе подршку председнику и Србима са KиМ, да сачувамо мир и стабилност и да покажемо да нису они ти који праве проблеме и да су у нашем интересу мир и стабилност и дијалог, рекла је Брнабић.

"Ово је била прва прилика да сам могла да посетим Брисел и по нивоу састанака се показало да је посета била потребна и ЕУ јесте ту заиста отворена и жели да види како додатно да, можда и због рата у Украјини, убрзамо европске интеграције", закључила је Брнабић.

 

Лопта у дворишту Приштине за повратак дијалогу, хапшења Срба да престану

Брнабић изјавила је данас у Бриселу да је "лопта у дворишту" Приштине када је реч о повратку дијалогу о KиМ, као и да је неопходно да се, пре свега, престане са малтретирањем и хапшењем Срба на KиМ без икаквих доказа.

Брнабић је истакла и да је потребно спровести повлачење специјалних јединица тзв. косовске полиције са севера KиМ.

На питање новинара да ли је било захтева од европских званичника данас у Бриселу за хитну деескалацију и повратак дијалогу и да ли су помињани рокови за нове изборе на северу KиМ, премијерка је, након учешћа на панел дискусији у организацији медијске платформе "Euractiv Srbija", на тему "Да, али…: Визија будућности Србије у Европској унији", рекла да су се чули ти захтеви, али да је то нешто о чему се још прича.

"Зато и долази Лајчак у Београду и о томе је и председник Вучић  разговарао са премијерима Рутеом и Бетелом. Разговарали смо о томе и још немамо ништа финално, нити неке временске одреднице или тачно шта је све потребно да се уради, али свакако је лопта у дворишту Приштине", истакла је Брнабић.

Истакла је да је пре свега, неопходно да престане малтретирање и прогон Срба на KиМ и арбитрарна хапшења и привођења без икаквих доказа, као и малтретирање и тортуре над људима који су потпуно невини.

Брнабић је нагласила да сви имају доказе да су Срби који се приводе и хапсе потпуно невини, па чак и Еулекс и Приштина.

Брнабић је рекла да је потребно на северу KиМ довести ситуацију у нормалу и цивилизацијске оквире.

 

 

Извор: Танјуг