До краја године могућа и реконструкција Владе. ЕПС није на продају, а Телеком ћемо приватизовати до половине 2015. Реформа полиције иде дубински, темељно и биће још смена. Свуда. Дачић ми је рекао да никада није чуо за Космајца, иако је његово име писало у Белој књизи МУП-а. Лакше ћемо решити проблеме Железаре и Петрохемије него власничке односе у Политици и Новостима

 

Иако је у, начелу, задовољан радом свих министара у првих 100 дана мандата, премијер Александар Вучић не искључује кадровска појачања до краја године. У разговору за НИН тврди и да ће до краја августа бити промењено 70 одсто директора јавних предузећа, тако да је овонедељна смена руководилаца седам државних фирми само увод у „велико чишћење“. Нешто касније, у септембру, Влада ће, тврди премијер, усвојити и ребаланс буџета за ову годину.

 

„Од првих 100 дана, 40 су због поплава били веома тешки и иако никада нисам до краја задовољан и увек тражим више, мислим да је Влада релативно добро обавила свој посао. Осим смањења плата и фискалне консолидације, урадили смо све што сам у експозеу и најавио. Захваљујући субвенционисању камата, банке су привреди већ одобриле око 750 милиона евра кредита и то углавном микро и малим предузећа. У Србији, кад год нешто озбиљно мењате, сви мисле да је то само политичка прича. Не, ми имамо јасан план, који подржавају сви међународни чиниоци, укључујући ММФ и Светску банку и Србија ће за две-три године бити нормална земља.

 

 

 

* Хоће ли до краја године бити реконструкције Владе?

 

- То сад није питање. Ако буде биће. Важни су резултати и људе много више интересује шта ћемо успети да урадимо, да ли ће Мерцедес да склопи уговор, да ли ће Џонсон електрик 14. септембра заиста почети да ради, хоће ли до краја године то учинити и ПКЦ, хоћемо ли решити проблем Железаре са 5.000 и Петрохемије са 1.850 радника. То је најважније, а не да ли ће у Влади бити овај или онај. Као у сваком тиму, на крају утакмице броји се само оно што пише на семафору.

 

 

 

* Да, али сви клубови у прелазном року ангажују боље играче?

 

- И ми смо увек спремни за појачања.

 

 

 

* Једно од најважнијих места у тиму је упражњено. Да ли сте разговарали са потенцијалним кандидатима за министра привреде и кога бисте волели да видите на том месту?

 

- То јесте веома важно место и зато и не журимо и искористићемо додатни рок од 15 дана да бисмо изашли са тим кандидатом у току августа.

 

 

 

* Србија ће ову годину највероватније завршити у рецесији. Какве мере планирате за опоравак у наредном периоду?

 

- Србија ће ову годину само због поплава завршити у рецесији. Без тога имали бисмо раст БДП-а од 0,5 одсто у овој, изборној години. Овако, уз све проблеме, а пре свега у енергетском сектору, вероватно ћемо имати пад од 0,4 одсто, али већ 2015, упркос мерама фискалне консолидације, имаћемо раст од најмање 1,5, а годину дана касније можда и више од три одсто.

 

 

 

* За толики раст Србији је годишње потребно 3-4 милијарде евра страних инвестиција, а за првих шест месеци 2014. у земљу је ушло само 370 милиона?

 

- Да, али раније се у тај прилив рачунао и новац који је Делез платио за куповину Делта Максија, а заборавља се и да је за првих пет месеци ове године у Србију инвестирано више него у целој 2012. Друго је питање да ли је то довољно. Нигде у Европи више нема довољно инвестиција. Зато се и боримо за њих и кроз државну помоћ. Уз то, сада стварамо и повољнији амбијент, да и наши људи схвате да је будућност у приватном бизнису. Држава је крива што је 2007, 2008. и 2009. људима слала поруку да је боље радити у јавном сектору за 62.000 него у приватном за 39.000 динара. Тај приступ нас је довео до ивице дужничког ропства, јер смо у међувремену на то трошили милијарде евра. Све смо бацили у бунар. И шта сада? Иако је свима јасно да Телеком Србија тешко може да издржи утакмицу са конкуренцијом, сви који су 2011. били за његову приватизацију, одједном су сад против, иако има 10 пута више разлога него тада да се он прода.

 

 

 

* Значи, планира се продаја Телекома?

 

- Да, али не зато што нам треба новац за буџет. Србија се данас задужује јефтиније него икад у савременој историји. Камате су нешто скочиле после оставке министра финансија, али чим смо усвојили законе о раду и предложили измене закона о приватизацији и стечају оне су пале на 4,5 одсто, док се влада Мирка Цветковића задуживала и по 7,5 одсто. Новац од Телекома искористићемо за довођење још неких великих играча у Србију. Очекујем да ће Телеком бити приватизован до јуна 2015.

 

 

 

* Претходна влада је неуспешно покушала да прода 51 одсто за 1,4 милијарде евра, али је за тај пакет понуђена 1,1 милијарда евра. Очекујете ли да ће овога пута моћи да се добије толико?

 

- Добићемо више! Не зато што је Телеком у међувремену направио добар бизнис, већ зато што Србија сада више вреди на светском тржишту у политичком, економском и сваком другом смислу.

 

 

 

* Рекли сте да ће део тог новца бити употребљен за подстицање нових инвестиција, дакле наставља се политика субвенција?

 

- Наставља се политика субвенција, али не и бацања пара у неуспешна предузећа или развојне банке које служе развоју неких који кредите не враћају. Биће само субвенција које могу да нам купе тржиште и гарантују радна места за наредних 20 година. Ко би без субвенција направио фабрику у Оџацима, мимо било каквих коридора? Захваљујући субвенцијама канадска Магна направила је фабрику тамо где други нико не би хтео, сада хоће да запосле још 1.000 људи, јер има сигурно тржиште бар још 15 година.

 

 

 

* Зашто је родоначелник те идеје Млађан Динкић лане избачен из Владе ако се наставља његова политика?

 

- Не наставља се његова политика зато што сад имамо прецизније критеријуме и нема слободног тумачења појединих норми. Било је, наравно, и добрих ствари које су урађене и то нећу да прекинем. Немам проблем са тим и наставићемо са оним што је било добро, а мењаћемо све што је било лоше. Па, раније су се „испод црте“ књижили трошкови за Железару и Србијагас, па смо имали једну процену дефицита за нас, а другу за ММФ. Сада имамо веома транспарентне јавне финансије и ни од кога не кријемо истину.

 

 

 

* А она је да ћемо ове године имати највећи дефицит буџета од око осам одсто БДП-а.

 

- Биће, и не кријемо то, а критикују нас они који су били веома неодговорни и који су у јесен 2008, без иједног економског резона, повећали плате и пензије, иако их је Мирко Цветковић, што се види из записника, упозоравао да ће нас то довести до банкрота. На то су му неки министри говорили: „Немаш ти појма, пуштај то и исплаћуј. Шта ти знаш шта је политика“. Е, пет година ћемо плаћати то њихово „шта ти знаш шта је политика“. И не заборавите, ове године одржани су први пут избори а да није било повећања плата и пензија, већ смо на изборе ишли са солидарним порезом, јер смо водили одговорну политику. Људи морају да разумеју да државне паре нису туђе, већ наше паре. Да траже фискални рачун, јер кад у ресторану плате цех 10.000 динара 2.000 иде у буџет и то је скоро десетина просечне пензије. Тим новцем се финансирају путеви, домови здравља, болнице.

 

 

 

* Не чини ли вам се да је држава превише толерисала сиву економију?

 

- Јесте, али више неће. Прва контрола показала је да од 100 ресторана у Београду фискалне рачуне издаје само 19, од којих у 10 запослени раде на црно, тако да од њих 100 само девет послује легално! У већини случајева донесу вам „предрачун“ и људи мисле да су тиме платили и ПДВ, а држава од тога нема ништа. При томе је по закону кажњиво да имате штампач који избацује предрачун, а камоли да га неком донесете уместо фискалног рачуна.

 

 

 

* Јесте ли се видели од оставке са Лазаром Крстићем, и како ћете сарађивати са неким чије предлоге нисте прихватили?

 

- Видели смо се и вечерали.

 

 

 

* Шта ако се испостави да је био у праву, да је требало урадити све што је предлагао?

 

- Ма, није спорно да је он био у праву и да би тим мерама увели ред у јавне финансије, али те мере није могуће спровести. Не спорим да је он тачно рекао шта су наши проблеми и шта би било најлакше, најбрже, најбоље решење. Он је пошао од тога да је овде веома тешко реформисати јавна предузећа и решити проблеме предузећа у реструктурирању и борити се против сиве економије и зато је предложио оно што држава својим потезом може да уради, али то није спроводиво.

 

 

 

* Ако за премијера кажу да је „меког срца“, да ли је то за вас комплимент или оптужба за популизам?

 

- То су Лазарове речи. Можда сам оваквог или онаквог срца, али сам рационалан и реалан човек. Закон о раду овде 12 година нико није смео да помене, а исто важи и за реформу система ПИО, промене закона о приватизацији и стечају. Ми смо то урадили, и чак и да ме сутра смене, никада се више нико неће враћати на старо. Ни они који ме сад критикују због тих закона.

 

 

 

* И нови министар финансија Душан Вујовић сматра да ће од октобра морати да се крешу плате и пензије. Зашто се чека октобар ако је то већ неминовно?

 

- Још у експозеу најавио сам да би то могло да се деси у октобру, а ја волим да се држимо припремљеног плана. Уз то, чак и да смо то урадили раније, то не би било довољно без других мера, оних шест тачака о којима све време говорим: креирање бољег инвестиционог амбијента, реформа јавних предузећа, решавање судбине предузећа у реструктурирању, обрачун са сивом економијом, реформа јавне администрације и тек на крају долази фискална консолидација. Само у пакету тих шест тачака даје резултат. Душанова рачуница је да се смањењем плата и пензија за 10 одсто може уштедети 515-520 милиона евра годишње. Па толико ћемо да „поједемо“ кроз губитке ЕПС-а или Србијагаса, ако их не реформишемо. Зато нас тек чекају велике промене у јавним предузећима, јер она највећа, осим Железница Србије, нисмо ни пипнули.

 

 

 

* А зашто?

 

- Зато што то следи. За то су потребне још неке припреме.

 

 

 

* Значи ли то да нису у праву они који кажу да је Душан Бајатовић остао на челу Србијагаса зато што Руси инсистирају на томе?

 

- Са мном тако нико не може, нити је помислио да разговара. Сачекајте крај августа, биће много промена у јавним предузећима.

 

 

 

* Најавили сте да ће директори бити бирани на јавном конкурсу. Па већ годину дана траје конкурс за директора ЕПС-а?

 

- Када бисте видели листу са именима 81 кандидата, све би вам било јасно.

 

 

 

* У Закону о буџету предвиђен је кредит од УАЕ од 3 милијарде, а до сада је склопљен само уговор на милијарду долара?

 

- Очекујем да ћемо успети да се договоримо за још милијарду, јер је то убедљиво најповољнији кредит, мада су и други, због решености Владе да спроведе реформе, спремни да нам позајме новац по 4,5 одсто, док се Влада ДС задуживала и по 7,6 одсто.

 

 

 

* Да, али имамо и срећу, јер су камате на светском тржишту рекордно ниске, близу нула?

 

- Имамо и ту срећу, али дугујемо захвалност и Лазару Крстићу, јер би се цена нашег задуживања драматично повећала зато што би тржиште другачије реаговало на његову оставку да се нисмо договорили да тог истог дана Влада усвоји и предлоге закона о раду и ПИО. Те законе су подржали ММФ и Светска банка и то је смирило тензије на тржишту.

 

 

 

* То значи да су те две ствари биле повезане због финансијског тржишта?

 

- Тако је. И то је озбиљно понашање према држави. Наши ставови су се разликовали, али и Лазар и ја смо одговорни. Нисмо изашли као две пиљарице да се свађамо и Лазар је ту одиграо веома фер.

 

 

 

* Гувернер НБС Јоргованка Табаковић у ауторском тексту за НИН каже да монетарна политика не може све сама и зато би ребалансом буџета морао да се створи велики напредак у сређивању јавних финансија. Шта је за вас велики напредак?

 

- Мерама фискалне консолидације у 2016. и 2017. буџетски дефицит ће свакако бити сведен испод четири одсто. Постоје идеје да се иде и на дефицит мањи од 2 до 3, али ако дођемо и до 3,5 одсто, биће одлично, с тим што се за то мора спровести свих шест тачака, а не зна се која је тежа. Прву, у којој је најважнија карика Закон о раду, некако смо изгурали, а највише се плашим не фискалне консолидације већ јавних предузећа. Она су ми ноћна мора.

 

 

 

* Замерају вам да стално померамо границе и да увек живимо боље у будућности него у садашњости?

 

- Тачно се држим свих рокова и једино нисмо смањили плате на време.

 

 

 

* Да ли је разлаз са Сашом Радуловићем, а потом и с Крстићем, својеврсна порука експертима да за њих нема места у овој влади?

 

- Није! За Лазара има места и даље, а Радуловић није експерт него политичар. Он се све време бавио политичком кампањом, у себи је видео великог лидера, изашао на политичко тржиште, играо политичку утакмицу, изгубио и - крај.

 

 

 

* Влада Мирка Цветковића јесте повећала јавни дуг са 8,7 на 16,6 милијарди, али је и Дачићева, у којој сте били ППВ тај дуг повећала за још четири милијарде евра.

 

- Морамо да плаћамо наслеђене обавезе. Дуг је сад 63 а биће и 76-77 одсто БДП-а, и тек на том нивоу ћемо да зауставимо његов раст и онда почети да га обарамо. Они су повећали плате и пензије, а ми морамо да их исплаћујемо, а све су нам већи и трошкови за доспеле камате на кредите које су они узели.

 

 

 

* А сваке године се прави нови минус у буџету 1,5-2 милијарде евра?

 

- Зато ћемо и предузети мере фискалне консолидације.

 

 

 

* Зашто оне нису спроведене док је Дачић био премијер?

 

- У тој влади се стварно нисам тиме бавио, али сам у изборној кампањи, чини ми се, једини стално говорио о тешким мерама. Солидарним порезом штедимо 110 милиона евра, од чега смо 60 милиона евра наменили за субвенционисање камата како би банке могле да одобре 1,2 милијарде евра кредита привреди. За тих годину и по дана ископали смо темеље, сада их тек заливамо, а још је много до крова.

 

 

 

* Очекујете ли аранжман са ММФ-ом?

 

- Очекујем.

 

 

 

* Без обзира на одлагање фискалне консолидације?

 

- Без обзира, јер они виде решеност да испуњавамо оно што кажемо.

 

 

 

* Када можемо очекивати долазак мисије?

 

- Мислим у септембру.

 

 

 

* А када ће бити решен проблем Железаре, за коју наводно има много купаца, али нико да је купи?

 

- Тренутно је шест заинтересованих, а волео бих када бисмо имали бар једног сигурног купца.

 

 

 

* Ако га не буде, докле ће држава да покрива годишњи минус од 110 милиона евра?

 

- У септембру ћу пружити коначан одговор на то.

 

 

 

* Поред Железаре, као три рак-ране навели сте Петрохемију и Симпо. Откуд у тој групи Симпо, јер то није државна већ приватна фирма?

 

- Да, али запошљава 4.500 људи.

 

 

 

* И дугује држави за порезе?

 

- Дугује 52 милиона евра, а 70 милиона дугује Застава Оружје, из које је 1.000 људи учествовало на протестима против закона о раду. То довољно говори колико људи не разумеју шта је тржиште и капитализам. Уместо да кажу хвала, менаџмент Застава Оружја позива раднике на штрајк. Па, шта мисле, кад дугују за порезе да нису ништа дужни?

 

 

 

* Када ће неплаћање пореза престати да се толерише?

 

- Радимо на томе. Кад бисте само знали какве проблема имају људи у мом кабинету због притисака и притужби што им је због неплаћања рачуна искључена струја. Од Црвене звезде, до хотела на Дивчибарама и ресторана у Београду. Све велики бизнисмени, а краду струју!

 

 

 

* Када ће куће које су порушене у поплавама бити обновљене?

 

- Апсолутно, свако ко је изгубио кућу добиће кров над главом. Много већи проблем биће да се излечи наш енергетски сектор, у коме је направљена половина од укупне штете. Замислите још да је и ТЕНТ био поплављен!

 

 

 

* Да ли ће лоше стање убрзати процес приватизације ЕПС-а. Овде се већ прича о америчко-руској „борби“ за медије, телекомуникације, енергетику?

 

- У транспарентним процедурама видећемо ко ће дати најбољу понуду. Ми ћемо да гледамо српске интересе, Американци нека гледају америчке, Руси руске. За Телеком, имаћемо транспарентан тендер, а ЕПС није на продају. Сада би имао веома ниску цену и циљ нам је да нађемо мањинског стратешког партнера који би у том смислу могао да нам помогне. О томе ни са Русима, ни са било ким другим, није било речи.

 

 

 

* Једна од примедби је да се скоро сви закони усвајају по хитном поступку?

 

- Да, али се усвајају после јавних расправа. Само један закон није имао формалну јавну расправу, иако је имао двогодишњу-трогодишњу јавну дебату.

 

 

 

* Мислите на медијски закон?

 

- Не, о медијским законима је обављена јавна расправа.

 

 

 

* Сва удружења новинарска јуче су реаговала?

 

- И онда су се извинили.

 

 

 

* А ОЕБС, да ли се икад извинио?

 

- Људи из ОЕБС-а су веома мудро и добро реаговали на последње притужбе Дуње Мијатовић. Мислим да јој је господин Дидије Буркхарт упутио писмо јер се мешала у независност правосуђа и одлуке Апелационог суда.

 

 

 

* Хоће ли се реформа полиције завршити на смени неколико начелника?

 

- Та реформа иде дубински, темељно и биће још смена. Свуда.

 

 

 

* Да ли ћемо ми коначно сазнати зашто су ти људи смењени, која је њихова грешка, кривица, јер у таблоидима може да се свашта прочита?

 

- Не мислим да је прво требало да било ко сазнаје много о сменама и о много чему, осим што су неки у полицији помислили да треба да буду естрадне звезде, да воде политику земље и да уцењују политичаре и да раде шта год мисле. Са том праксом је крај. Полиција треба да буде невидљива за обичан свет, а веома видљива криминалцима и да их хапси и гони. Да то буде једини посао којим се бави, а не политиком и многим другим стварима.

 

 

 

* Кад сте већ поменули криминалце, шта је са Драгославом Космајцем?

 

- Ништа. Још увек није подигнута оптужница против њега. Намерно сам га поменуо зато што 10 година нико није радио на томе. Сада радимо на томе.

 

 

 

* Зашто полиција 10 година није радила на томе?

 

- Не знам.

 

 

 

* Јесте ли питали господина Дачића који је био министар полиције?

 

- Питао сам и он ми је рекао да никада није чуо за Космајца, да није добио никакав извештај о њему, иако је писало његово име у Белој књизи МУП-а.

 

 

 

* Дачић тврди да су му безбедносне структуре наместиле „аферу Банана“. Да ли је нормално да у једној правној држави министру полиције, касније и премијеру безбедносне структуре, намештају?

 

- Није нормално! Тај поступак је још у току. Хајде да сачекамо да се све то заврши.

 

 

 

* А ко одуговлачи са истрагом о паљењу страних амбасада?

 

- Не мислим да сад било ко одуговлачи. Ускоро ћемо имати резултате, па макар се ти резултати не свидели нама или Немцима и Американцима, али имаћемо коначан резултат.

 

 

 

* Шта то значи макар се не свидели?

 

- Истрага ће показати - или ћемо имати некога на кога докази указују или нећемо имати никог, али ћемо једном за свагда завршити ту причу.

 

 

 

* Поједини таблоиди опет пишу о могућим кривцима? Ко их „филује“?

 

- Сад је тога много мање него што је било пре два или три месеца и промена у врху МУП-а.

 

 

 

* Али се још увек износе детаљи из истрага?

 

- Много мање. Сад се више пише о ономе шта се збива у судовима, тужилаштвима, а раније само о збивањима у полицији.

 

 

 

* Значи ли то да нас ускоро чека и „реформа правосуђа“? Шалу на страну, део академске заједнице није оспорио само докторат Небојше Стефановића. На тапету су се нашли касније и Мића Јовановић, Александар Шапић и Синиша Мали. Да ли бисте са ове дистанце, да су тврдње о свим тим докторатима објављене у исто време, реаговали на исти начин и рекли да никада глупље образложење нисте чули?

 

- Бих. Ја сам можда погрешио у начину на који сам то у оштрини, јачини и снази речи употребио. Ја то мислим и данас, што се тиче тврдње за плагијат рада Небојше Стефановића. А да ли је то генијалан докторат? Наравно да није. Да ли је то био велики допринос науци? Није, али није било довољно озбиљно ни образложење да је то плагијат.

 

 

 

* Откуда политичарима та потреба за титулама?

 

- Никад то нисам разумео. Ту видим врсту сујете. Кад ми приђе неко и каже - ја сам професор доктор и тако даље, одговорим му: ја сам Александар, добар дан, немам шта друго да кажем. То стварно не разумем, као ни селфи фотографије. Многи моји сарадници које неизмерно волим, највише воле такве фотографије, то је очито модерно, али…

 

 

 

* Да ли је Дачићу било лакше са Тачијем него што ће вама бити ако о примени Бриселског споразума будете морали да разговарате са Харадинајем?

 

- Причао сам са Тачијем 22 пута. Не знам како је разговарати са Харадинајем, али то је наш посао, наставићемо да разговарамо, јер је то у интересу и Срба и Албанаца. То је интерес и ове земље, и интерес ЕУ, тако да не мислим да ће ту бити било каквих проблема, политичке сујете или не знам чега већ. Ја заступам интересе свог народа, он свог.

 

 

 

* Крајем месеца ћете се поново видети са Ангелом Меркел. Постаје ли Немачка уз Русију кључни спољнополитички партнер Србије за разлику од Тадићева чувена „четири стуба“?

 

- Србија је на путу за ЕУ, и то је стуб српске политике, а најмоћнија земља ЕУ је Немачка, заједно са Француском. Зато очекујем даље јачање сарадње за Немачком, Француском и ЕУ, а желимо добре односе и са Русијом, Кином, САД. Али стуб српске политике јесте ЕУ.

 

 

 

* Има ли нових детаља у вези с односом са ЕУ и Русијом због Украјине?

 

- Нема. Ми смо се касно укључили у причу о Јужном току, када је она већ добрим делом била готова, али смо у последња два месеца остварили огромни помак напред. Ми не учествујемо готово ни на који начин у финансирању, наш удео је само 19 милиона од укупно 2,1 милијарде евра, за разлику од других земаља које драматично учествују у финансирању изградње цевовода преко њихове територије. Ми не. Користимо туђе паре. Успели смо да обезбедимо у разговору, веома чврстим наступом, да наше фирме обаве послове вредне 470 милиона евра и зато и тражим од наших партнера у ЕУ само да поштују економске интересе Србије. Па, ЕУ и кад уводи санкције Русији каже да оне не важе за гасни сектор, зато што им треба руски гас! Па шта онда хоће, да нама, иако нисмо ни отворили поглавље 31, кажу да не смемо да узмемо 470 милиона од Руса? Извините, то није идеолошко, то је питање да ли бринемо о својој земљи или не.

 

 

 

* Хоће ли Влада Србије подржати кандидатуру Вука Јеремића за генералног секретара УН?

 

- Видећемо, тек треба да разговарамо о томе. Никада нисам, и можда је то моја кривица, све то озбиљно схватао. Ја сам „мали човек“ за ове наше домаће унутрашње ствари, за штрајкове, нисам стручњак за Сирију, Украјину, а видим да у нашој земљи има много људи што се баве свим светским проблемима.

 

 

 

* Да ли је Беба Поповић ваш неформални саветник и о чему вас саветује?

 

- Нисам га видео једно месец и по дана. Немам саветнички однос са њим у било којој форми.

 

 

 

* Да ли сте се видели после његовог гостовања на Утиску недеље?

 

- Нисам. Тај дан сам био у Немачкој и нисам могао да гледам, само сам добијао поруке. Не мислим ништа лоше о њему, поштујем неке људе које раде у његовој невладиној организацији, поштујем и одређене ставове господина Поповића, али то нема везе са тим некаквим директним ангажманом.

 

 

 

* С обзиром на то да ће по новом закону држава морати да се повуче из медија до средине 2015, да ли би за Владу легитимни потенцијални купац Политике могао да буде и Станко Суботић Цане, јер се и о томе прича по чаршији?

 

- Ма не, то су глупости, у стилу рекла-казала или што је баби мило то јој се и снило. Тек да има нешто да се прича. Прво, ми нисмо у стању да разрешимо власничке односе у Политици, да видимо да ли је Мирослав Богићевић стварно њен сувласник или није, какви су наши односи са Немцима, ко је ту коме гарант итд. Неки други медијски магнати из Србије се у неком облику помињу у вези са Политиком, али не и Суботић.

 

 

 

* Може ли се јавити као купац ако држава распише тендер?

 

- Па како да распишемо ако не знамо колики нам је удео?

 

 

 

* Али мораћете то да урадите до краја јуна 2015?

 

- Очито ће тиме морати да се баве државни органи и тек када се цео поступак оконча видећемо прво да ли ће ту да буде уопште државног удела, како ће се распетљати однос немачког ВАЦ-а са Богићевићем, да ли је у ствари сада прави сувласник ВАЦ или Богићевић, ко је ту коме шта и колико платио, да ли је после те прве транше уплаћено још нешто. Не дао вам бог да у то улазите.

 

 

 

* Како год, неко ће морати.

 

- Ја сам покушао.

 

 

 

* А шта је са Вечерњим новостима?

 

- Боље да не причам. Теже ће нам бити да решимо питања Политике и Новости него Железару и Петрохемију!

 

 

 

* Зашто се свака критика аутоматски тумачи као отпор реформама?

 

- Немам проблема са било којом критиком. Политика ме напада што идем тако брзо, а НИН на насловну ставља пужа, алудирајући да су реформе споре, иако смо све у року обавили. Ако мислите да је могуће брже, имам лако контрапитање - а кад је пре овога ишло и пужевим кораком?

 

 

 

* Често је ишло и уназад или тапкало у месту.

 

- Уназад је ишло и то мало брже од пужа.

 

 

 

* НИН је ту насловну објавио када ни један од закона није био усвојен.

 

- У праву сте и извињавам се. Тако сам реаговао, јер знам колико је у том периоду труда уложено у припрему реформских закона. А, реформом система ПИО Србија ће тек 2050. да достигне нека решења у Црној Гори, али ће зато нека нова влада за 3-4 године моћи да рачуна на уштеде 0,3-0,4 одсто БДП-а. Још 0,2 одсто уштеђено је укидањем бонуса припадницима МУП-а. Њих смо престали да плаћамо пре месец дана. И то је део реформе. Зато су неки синдикати полиције најављивали штрајкове. Суштина је - здрава економија и успешна привреда. Конкуренција, такмичење и тржишта су три речи које ми је Ангела Меркел поновила пет пута. Није ми причала о Украјини, медијима… ЕУ неће у свом чланству земље које нису способне за конкуренцију, такмичење и тржиште и зато хоћу да Србија за четири године буде земља која је способна да изађе на било какво такмичење.

 

 

 

* Једно од обећања које нисте испунили јесте да ћете објавити уговор са Етихадом?

 

- Не само са Етихадом него и са Фијатом, али у оба случаја имам проблем. Шеик Мухамед ускоро долази у Србију и замолићу га да одобри објављивање тог уговора, који бих са поносом објавио, јер сам се наслушао таквих глупости. Од Фијата никада нећемо добити сагласност. Много новца смо потрошили на Фијат, али не мислим да је то био непотребан и лош уговор са Србију. Па Остријан ерлајнз је имао 2.000 пута већу имовину од ЈАТ-а, па је продат Луфтханзи уз доплату од 500 милиона евра само да би га Немци узели. Па о чему причамо?

 

 

 

* Доста је примедби и што је неколико пропалих пољопривредних предузећа без тендера понуђено другој компанији из Абу Дабија.

 

- Ма немојте? А нико не каже шта пише у Међудржавном уговору са УАЕ. Радуловић је лагао народ да се земља продаје за 6.000 евра по хектару. Ко му је то рекао? Вида Узелац, а њој рекла „баба Вишња“ или тетка? И онда се испостави да није цена 6.000 него 7.000, а негде и 10.000 евра. У ствари је још већа, јер у заједничкој компанији Србија има 20 одсто, тако да Арапи плаћају од 7.400 до 12.000 евра по хектару. Ако се не варам, толико нико у Србији још није плаћао.Уз то, они дају паре одједном, а у наредне четири године су обавезни да још инвестирају, не само у њиве, већ и да изграде фабрику за прераду воћа и поврћа, у којој ће посао добити 100 нових радника.

 

 

 

Извор: НИН